REFERENDUM U NEVREME
Primetili smo da veliki broj građana nije upoznat ili ne shvata značaj ovog referenduma, ili ne planira da izađe na isti uopšte, uglavnom zbog neinformisanosti.
Ovim prilikom želim da pojasnim šta ovaj referendum znači i koje su posledice neizlaska, kao i zaokruživanja ne ili da.
„Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije“, pitanje je na koje će građani Srbije odgovarati sa ’da’ ili ’ne’ na referendumu 16. januara 2022. godine.
Ustav se menja u oblasti pravosuđa da bi se srpsko zakonodavstvo uskladilo sa evropskim u procesu pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Promene, kako je navedeno, se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se navodno smanjio uticaj politike u ovom procesu.
Njih više neće birati Skupština Srbije, već Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, čiji će se sastav takođe izmeniti.
Međutim, iako je ovo pitanje moglo konkretnije da se formuliše, nije, i time navodi veći broj građana da sumnja i u sam motiv požurene promene i otvara mogućnost da se Ustav izmeni u još nekom domenu, sem u navedenom.
ZAŠTO JE BITNO DA GRAĐANI IZAĐU U ŠTO VEĆEM BROJU?
Za uspeh referenduma nije više potreban cenzus izašlih od 50 odsto građana plus jedan, već će se odluka doneti prostom većinom glasova izašlih. Ovo iz razloga što je 25. novembra usvajanjem Izmena Zakona o referendumu Nardona Skuština Srbije ukinula cenzus i time olakšala ishod referenduma. Osim toga, izmenama navedenog zakona zabranjeno je ponovno raspisivanje referenduma o istom pitanju u naredne četiri godine, te prethodna odluka neće moći da se izmeni ranije.
Funkcioneri države smatraju da bi se Srbija uspehom na referendumu približila evropskim integracijama. Samim tim i globalizaciji, ali ne i suverenosti.
Međutim, iako se u praksi generalno odluke o svim izborima, pa i funkcionera, sudija, tužilaca, često svode na politizovanje, isključivanje naroda ( Parlamenta / NS ) iz izbora sudija i tužilaca je, po mom mišljenju, neprihvatljivo, bez obzira što trenutno u Parlamentu sedi apsolutna većina jedne stranke, dok je opozicija samo prividna.
Bojkot referenduma samo daje veću šansu da se on okonča pozitivno i u korist onih kojima će nedodirljivo sudstvo i tužilaštvo odgovarati.
**
Primera radi, u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj… Nardona skuština bira sudije javno.
Novembra 2021.g. glasači su odbili predlog da se sudije Vrhovnog suda, umesto u parlamentu Švajcarske, biraju nasumično.
Na teritoriji Srbije od početka uvođenja višepartijskog sistema održano je samo tri referenduma i tri koja Srbija nije priznala. Prvi 1992. i ticao se nezavisnosti Republike BiH, drugi 1998. i ticao se učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na KiM, i treći 2006.g. za potvrđivanje novog Ustava Srbije ( sadašnjeg ) nakon razdvajanja sa Crnom Gorom. Tri referenduma održana su na teritoriji KiM 1992, 1993. i 2012.g. i svi su se ticali nezavisnosti Kosova ili prihvatanja posebnih institucija Kosova, koji su bili kako neuspešni, jer su građani izašli i glasali protiv, tako i nepriznati od strane Srbije.
NOVI I STARI NAČIN
Venecijanska komisija, telo stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, traži da se smanji rizik od politizacije sudstva i tužilaštva.
Visoki savet sudstva činiće 11 članova ( šest sudija koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda ), umesto dosadašnjih 12 članova ( osam izbornih članova koje bira Narodna skupština – šest sudija i dvoje istaknutih pravnika od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine).
Na ovaj način teži se apsolutnoj nezavisnosti sudske vlasti od izvšne i zakonodavne. Sudije jesu svakako nezavisne u svom radu i postupanju i to je već zagarantovano postojećim Ustavom RS.
Sudije će se birati odmah trajno, bez probnog mandata od 3 godine, i više neće moći da ih bira Parlament. Sastav Parlamenta menja se na četiri godine, dok se članovi (većina) novog Visokog Saveta Sudstva i Viskog saveta tužilaca neće menjati (činiće ih većina sudija i tužilaca ) i novi Parlament neće moći da spreči moguće malverzacije ili smanji uticaj na sudstvo i tužilaštvo koji će tada biti apsolutan.
Kada je reč o javnim tužiocima, neće ih birati Narodna Skupština na predlog Vlade, kao do sada, već će to činiti Visoki savet tužilaca, koji će ubuduće će imati 11 članova ( pet iz reda javnih tužilaca, četvoro bira Skupština na predlog Odbora dvotrećinskom većinom, a članovi po položaju biće ministar i Vrhovni javni tužilac ).
Ovde nije reč o NEZAVISNOM postupanju sudija i tužilaca, već o ”NEZAVISNOM” izboru, odnosno izboru dalekom od uticaja i očiju javnosti i naroda, i samim tim postoje tendencije da će imati upravo suprotan efekat.
Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.
Tekst USTAVA RS možete pročitati OVDE.
Promena najvišeg pravnog akta je od suštinskog značaja za pravni poredak jedne zemlje. Kao takva, promena mora biti sagledana sa svih strana, ozbiljna i potrebna. Promena se treba kretati u pravcu koristi i dobrobiti naroda te države. Česte ili olake promene najvišeg pravnog akta i to bez cenzusa unose, kako pravnu nesigurnost, tako narušavaju i demokratsko društvo.
Svaki građanin treba odabrati odgovor prema svojoj savesnosti, uverenju i znanju. Ličnog mišljenja sam da su ovakve korenite promene rizične u vremenu kada toj promeni nije prethodila stručna debata, kada postoji odsustvo političkog konsenzusa, termin za promenu je neadekvatan, obzirom da se približavaju aprilski izbori, kao i termin određen za referendum u vreme prazničnog meseca, zatim niz postupaka samo u prethodnoj godini vezanih za iznošenje i povlačenje predloga ili usvajanje izmena postojećih zakona ( Zakon o parničnom postupku, o eksproprijaciji, o referendumu, zakoni iz oblasti obrazovanja, Zakon o rudarstvu itd), i to većinu po ubrzanom postupku kao pokušaju nagle promene pravnog poretka, i konačno, odsustvo razumevanja i informisanja građana o svim posledicama ovih promena upravo iz razloga što je referendumsko pitanje opšte, a ne konkretno.
Smatram da je referendum u nevreme iz pobrojanih razloga i da država nije spremna na veliku promenu jer nema utemeljene fundamente u vidu čvrstih zakona i kvalitetne opozicije, kao i iz razloga ukinutog cenzusa i određenog vremenskog roka važenja referenduma, a građani svakako treba da izađu u što većem broju na referendum, jer su upravo oni država.
