Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao vid kontrole organa vlasti od strane građana

Kada građani predaju zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, organi obično odbijaju ove zahteve ili na iste ne odgovaraju, a što predstavlja i „ćutanje uprave“. Na taj način organi pokušavaju da zaštite svoje postupanje od očiju javnosti ili jednostavno smatraju da ti postupci predstavljaju vid tajne.

Radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja demokratskog i otvorenog društva, svako ima prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

Informacija od javnog značaja je informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Smatra se da uvek postoji opravdani interes javnosti da zna određenu informaciju, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.

Samo od organa javne vlasti mogu se tražiti ove informacije, a ti organi su:

1) državni organ  ( npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva, RGZ), organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ( gradonačenici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.), kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja  ( npr. agencije za poslove privatizacije,telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i dr.ustanove, javna preduzeća),

2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini/ u pretežnom delu državni organ (npr.  ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).

Detaljan popis organa vlasti izlistan je u Katalogu organa javne vlasti.

U Zakonu su navedeni i ograničenja od prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i najbitnija su propisana čl. 8., 9. i 14.

• ako je jedan od pretežnijih interesa nabrojanih u Zakonu (život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje, tajna, privatnost i druga prava ličnosti, čl. 9., 13. i 14 Zakona); suprotstavljen interesu tražioca da zna;
• ako bi pristupom informaciji suprotan (pretežniji) interes bio ozbiljno povređen; i
• ako potreba zaštite suprotnog interesa preteže nad potrebom zaštite interesa tražioca za ostvarenje slobode pristupa informacijama prosuđujući neophodnost uskraćivanja pristupa po merilima demokratskog društva.

Često se odbijaju zahtevi za pristup informacijam od javnog značaja zbog navodne zaštite privatnosti i privatnih podataka (br. telefona, adresa, ime i prezime, JMBG), iako se ti podaci mogu izdvojiti (anonimizovati), a što su organi i dužni da urade kada je moguće po čl. 12. Zakona. Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u određenom dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, isti će omogućiti tražiocu uvid samo u deo dokumenta koji sadrži traženu izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina nije dostupna.

Postupak za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijam od javnog zanačaja se pokreće podnošenjem zahteva organu vlasti.

Zahtev mora da sadrži:

• naziv organa vlasti,
• lično ime, prezime i adresu, odnosno sedište tražioca,
• opis informacija koje se traže i
• druge podatke koji mogu olakšti pronalaženje informacija.

Pored toga, praktikuje se i navođenje svrhe, odnosno razloga za pristupom ovoj informaciji, iako nije od presudnog značaja.

Ako organ vlasti odbije pristup ili na zahtev ne odgovori u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva ili u roku određenom čl.16 Zakona o pristupu inf. , tražilac može uložiti žalbu Povereniku. Ovde postoji i osnov za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave ukoliko državni organ ne odgovori uopšte.

Međutim, veliki broj građana nije upućen da ima prava da ovakve informacije traži ili je mišljenja da se, nakon ćutanja uprave ili (neosnovanog) odbijanja zahteva, više ništa ne može učiniti.